Kreativni dub centar meets Radža GandžA

Akademija, 2. decembaR

Stimulacija čeonog režnja i efekat kidanja

Krećemo sa Ceraka. Situacija u kolima dramatična: ozbiljno smo se spremili za Radžu Gandžu. Peglica jednog od članova ekipe ispred Akademije - ništa strašno, može da nastavi dalje sasvim opušteno. Mali klub dobro popunjen, a tek je 23. Poznajući navike beogradske publike, prijatno sam iznenađen. Atmosfera je odlična, KDC prži - Jelena kaže da je umesto planiranog laganog uvoda odmah prešla na stvar. Iz zezanja je pustila negde oko 22.15 živu verziju "Enter the Dragon" od High Tone i - prisutni su poskakali. Ta kompozicija jednog od najvažnijih i najoriginalnijih bendova današnjice odredila je tok seta: dub sa punk stavom, d 'n' b ukršten sa hard-core-om, hip-hop koji odlepljuje i prerasta u trance... Drmaju me muzički elektrošokovi, eho i reverb me bacaju negde daleko, veliki osmeh mi je na licu, pijem rakiju na slamčicu.

Oko 00.30 počinje nastup Radže Gandže koji svoju muziku opisuju ovim rečima: "Klasičan freestyle... efekat kidanja... idealistika spoznaje..." Prvi put ih slušam, baš je onako kako su najavili: totalna improvizacija. Vidim da nije u pitanju poza, već nešto mnogo dublje - totalna improvizacija kao stav. S mikrofonima u rukama su MC Fleka i MC Egzy. Osećam da neki tekstovi nastaju na licu mesta, a ritam-sekcija, posle početnog traganja za izrazom, postaje sve čvršća i inventivnija. Fleka pliva kao riba u vodi, a MC Egzy, ništa manje sumanut u nastupu, obraćajući se publici otvara dušu i kaže da "nije baš u elementu" i da mu "nešto ne ide baš". Publika je odlučila da učestvuje, a ne samo da sluša i procenjuje, pa na te njegove reči sledi glasno bodrenje, uglavnom izraženo visokim tonovima. Radža Gandža nastavlja, u hip-hop, trip-hop, d 'n' b maniru, više se ne zna kada pesma počinje, a kada završava, freestyle pristup eskalira: neko bi rekao "gube se", a ja kažem "da, namerno". Fleka odlično komunicira sa publikom, izaziva grupne reakcije poput sedenja/čučanja na podu, iskreno želi da sve preraste u ritual zajedništva. Ritam sekcija čekića i kida, a iza svega sija neka toplina... Na Flekin poziv ljudi se spontano penju na binu i bacaju rime... Vilenjak, lutajući slikar, čini to u dva navrata, kratko, efektno i smisleno, a drugi nastup završava jasno i glasno, jednostavno ispuštajući mikrofon na binu. Sam kraj nastupa više liči na neki opušten razgovor muzičara i publike, a kroz Flekine reči, i poslednje vibracije koža na bubnjevima i žica na basu, polako se probija glas jednog čoveka koji takođe voli totalnu improvizaciju i freestyle: Lee Scratch Perry sa albuma "Technomajikal".

Tako se KDC sasvim prirodno nadovezao na priču i počeo sa seansom stimulacije čeonog režnja, koja je izazvala efekat kidanja. Kreće jedan žestok blok, prepun iznenadnih obrta, kojim dominira dub premazan debelim slojem d 'n' b-a. Prsavanje kulminira, dinamika se smanjuje, ali stimulacija se nastavlja novim sredstvima, nesmanjenom žestinom: "hašišarski" vokali i militantni bliskoistočni ritmovi obilno začinjeni ehom isijavaju energiju iz kompozicija "The Orientalist" (High Tone) i "Dirha" (Kaly Live Dub). Taman sam pomislio da sam uhvaćen u mrežu bliskoistočne psihodelije, kad ono - ponovo psihodrama! Ali samo na kratko (ako je verovati mom doživljaju vremena), nakon čega nas smiruju i lagano voze ženski vokali i ritmovi bendova Zenzile, Sism-X, Radikal Dub Kolektiv... Pred sam kraj, veliki domaći hit, koji se čuo i na prošlom okupljanju u Malom klubu: Vyle-ov remix Digital Mystikz-a. Posle stimulacije i kidanja, ponovo učim da govorim, ponavljajući reči koje čujem u ovoj hipnotičkoj, uvrnutoj kompoziciji: "Ma-ma"... "Ta-ta"...